Računica onih koji su izabrali ove uređaje za grejanje pokazuje da se zahvaljujući sabijenom gasu freonu sa jednim kilovatom dobija toplota kao da su potrošena dva. Ali, šta kada nestaje struje, kada zaprete isključenjima zbog prekomerne potrošnje...

Politika MAGAZIN 13.11.2011.

Grejna sezona je počela, a računica kaže da će ove zime dobro proći svi koji su se opredelili za ugalj (za stan od 60 kvadrata treba izdvojiti od 46.000 do 52.000 dinara u zavisnosti od vrste uglja), ali to podrazumeva da dom ima i podrum i dimnjak.

Zato se oni, koji nemaju centralno grejanje, sve češće opredeljuju za struju. Grejalice „gutaju” kilovate, pa su nužno zlo, za razliku od TA peći koje noću kada je niža tarifa mogu da akumuliraju toplotu, tako da račun za 60 kvadrata bude oko 40.000, a ukoliko se kombinuje naraste do 60.000 dinara. Međutim, na struju rade i klima uređaji, a oni koji ih koriste za grejanje su, kažu, zadovoljni.

- U poređenju sa toplotnom energijom koju emituju, klima uređaji troše manje električne energije od ostalih grejnih tela koja rade na struju, objašnjava diplomirani inženjer elektrotehnike Ivan Gaćeša i urednik sajta www.klimauredjaji.com

- Za 1,2 kilovata utrošene električne energije klima emituje oko 2,5 do četiri kilovata energije, što zavisi od energetske klase (podaci su za klimu „dvanestica” – 12000 BTU). Do pomenutog efekta dolazi tako što klime osim električne energije, koriste i energiju sabijenog gasa - freona. Prednost klima uređaja je i to što greju neposredno po uključivanju, nije potrebno zagrevanje kao kod TA peći, ali zato nema ni noćne akumulacije koja može da ušpara koji dinar. Najčešće se koristi u stanovima sa centralnim grejanjem za dogrevanje u prelaznim periodima, dok ne krene centralno grejanje.

A da li se na klimu može računati i kada je napolju ciča zima?

- Obične klime mogu da rade do minus pet stepeni, do tačke smrzavanja u spoljnoj jedinici. Zato prilikom kupovine klima uređaja koji će služiti i za grejanje, trebalo uzeti one sa inverter tehnologijom(inverter klima uređaji) koji mogu da greju i kada je napolju minus 15 stepeni, savetuje naš sagovornik, uz napomenu da karakteristika ovih uređaja nije samo u tome što radi na nižim temperama, nego što je potrošnja struje kod njih manja. Za razliku od klasičnih (ON/OFF) klima kod kojih kompresor klime ili radi u punom kapacitetu ili ne radi uopšte, inverter tehnologija omogućava rad kompresora prema potrebi i samim tim, promenjivu potrošnju struje.

Recimo, klima dvanaestica troši 1,2 kilovata sve vreme dok ne postigne željenu temperaturu u prostoriji. Inverteri prilikom uključenja troši 1,2 kW, ali kako postiže željenu temperature, ta potrošnja se smanjuje i do 0,8 kilovata što predstavlja značajnu uštedu.

Kao i prilikom hlađenja, za svaki stan ili prostorije koje je će se grejati treba izračunati potreban kapacitet klima uređaja. Klima dvanaestica (12000 BTU) uglavnom pokriva 60 kvadratnih metara, ali otvorenog prostora. U stanu sa nekoliko soba, klima jednostavno ne može u svim prostorijama da stvori jednaku temperaturu. Na osnovu potreba i rasporeda prostorija možda je bolje ugraditi dve manje klime nego jednu veću (na primer osamnaesticu).

- Stan od 68 kvadrata grejem sa dve inverter klime – opisuje svije iskustvo Beograđanin Saša Jelić. Jedna je u dnevnoj, a druga u dugačkom hodniku. Mogu reći da je svuda ujednačena temperatura. Ostavljam ih uključene oko 10 sati i tajmer podesim tako da kad ustajem bude toplo. Kad je reč o računu i troškovima mislim da ne bi bili manji ni da imam radijatore, s tim što se centralno plaća cele godine, a sa strujom je nezgodno kada zaprete sa isključivanjem zbog prevelike potrošnje ili iznenada zbog kvara prestane isporuka na nekoliko sati.

Za klima uređaj su važne i dodatne fukcije poput prečišćavanja vazduha, vrste filtera, jonizatora pa bi i na to trebalo obratiti pažnju, podsećaju upućeni.

---

Pod lupom SVE ŠTO (NI)STE ZNALI O KLIMA UREĐAJIMA

LETO PRETVARA U ZIMU

Politika MAGAZIN 24.07.2011.
Autor: Slavica Berić

Još su stari Rimljani nastojali da i kada je pakleno vruće imaju prijatnu svežinu, pa onda i uvek za posao spremni Kinezi... Ipak, 1902. se računa kao godina kada su u upotrebu ušli rashladni uređaji. Ove savremene korisnike sada more druge brige: da li škode zdravlju, kako se održavaju, koji su bolji

Veliki toplotni talas je i ove godine pogodio Srbiju, tako da klima uređaji odavno nisu luksuz već preka potreba, poput frižidera. Međutim, dešava se, i to često, da oni koji uživaju u blagodetima rashlađenih prostorija počnu da se žale na nenadani bol u mišićima, vratu, pa čak i prehladu, kao usred zime, i to sve zbog „klime”.

- Zdravstvene tegobe su znak da se klima uređaj ne koriste pravilno, jer nam on omogućava precizno (digitalno) upravljanje temperaturom, količinom relativne vlage, čistoćom i strujanjem vazduha, tako da smo u prilici da stvorimo okruženje u kome se najbolje osećamo, rekao nam je Ivan Gaćeša, diplomirani inžinjer elektrotehnike, urednik našeg najposećenijeg informativnog sajta o klima uređajima.

Iskustvo je pokazalao da u pravilno rashlađenoj prostoriji temperatura može da bude od šest do deset stepeni niža od spoljne. Preporučuje se i da klima uređaj bude uključen preko dana. A noću? Samo ako je baš vrućina, i to da radi na minimumu. Telo se za vreme sna hladi pa, ako je temperatura preniska, postoji mogućnost da se ujutro probudimo bolnih mišića ili prehlađeni.

Održavanje iste temperature i vlažnosti posebno prija srčanim bolesnicima i ljudima koji imaju problema sa krvnim pritiskom. Međutim, u klimatizovanim prostorima, osim o temperaturi, strujanju i vlažnosti vazduha, potrebno je voditi brigu i o njegovom mikrobiološkom kvalitetu. Vazduh iz klima uređaja, koji se ne održavaju redovno, često je lošeg kvaliteta, a ponekad i neugodnog mirisa. A za posledicu najčešće ima zdravstvene tegobe kao što su nadraženost sluzokože očiju, nosa i grla, kašalj, svrab, učestale infekcije disajnih puteva, glavobolja i psihički zamor.

- Kvalitet vazduha u prostoriji zavisi od kvaliteta i čistoće filtera u unutrašnjoj jedinici klima uređaja. Kada se govori o split sistemima, nema razmene vazduha sa spoljašnjom jedinicom, pa i spoljni vazduh ne utiče na unutrašnji. Sledi da je uzrok lošijem kvalitetu vazduha u prostoriji loše, ponekad i nikakvo, čišćenje filtera. Na prljavim filterima se u tom slučaju nagomilavaju i mikroorganizmi (bakterije). U zavisnosti od filtera, namene prostorije i broja pušača u njoj neke je potrebno čistiti nedeljno, na 15 dana ili mesečno. Još više treba voditi računa, ako korisnik ima alergije, ili recimo, osetljive sinuse, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se redovnim čišćenjem filtera produžava i sam vek trajanja uređaja, a pritom ne predstavlja veći napor.

Da bi se došlo do filtera potrebno je skinuti poklopac unutrašnje jedinice koji najčešće ima “bravu” pri dnu koja se jednostavnim pokretom ka unutrašnjosti prostorije otvara. Na poklopcu je i otvori za prolaz vazduha koje takođe treba oprati.

Pranje na 15 dana

Filter se pere tako što se potopi u mlaku vodu (do 30º C ) u koju može da se doda neko sredstvo za čišćenje. Tako potopljeni se ostave do pola sata, zatim ispere mlazom vode, prosuši i vrati na unutrašnju jedinicu. Ukoliko klima uređaj koristi neki specijalni filter treba potražiti uputstvo za njegovo čišćenje, savetuje inženjer Gaćeša uz napomenu da je pored redovnog pranja filtera potrebno uraditi i godišnji servis kada se kompletno očisti i dezinfikuje spoljašnja i unutrašnja jedinica od prljavštine i mikroorganizama.

- Čak je i garancija na uređaj uslovljena godišnjim servisom iz dva jako bitna faktora, prvi je čistoća vazduha u prostoriji, a drugi čistoća uređaja koja omogućuje nesmetani protok vazduha i njegov rad.

Garancija dosta govori o kvalitetu proizvoda, ali je prilikom kupovine za klime važno i da se zna da li je obezbeđen servis i rezervni delovi, i da li je ovlašćeni servis i stručno osposobljen. Treba se raspitati i da li je garancijom uslovljeno ko radi čišćenje i servis.

Održavanje rashlađivača, kojih samo u Beogradu ima nekoliko stotina hiljda, je toliko unosan posao do te mere da neki servisi koriste usluge operata – tako što ljubazne devojke sve od reda poziovaju i upozoravaju da je vreme da svoj uređaj servisiraju, a cena ove usluge je od dve do dve i po hiljade dinara. Šta tu nije u redu? To što to nije servis koji je ugradio klimu, ovlašćen da proverava pritisak ferona, očisti i produži garanciju.

Dezinfekcija

Dezinfekcioni rastvor asepsol deluje na bakterije, alge, gljivice i pojedine tipove virusa. Pritom ne nagriza metal, što je poželjno za dezinfekciju klima uređaja. Cena spreja je oko 120 dinara. Sredstvo ne može da opere naslage prljavštine i dima ali može da dezinfikuje posle čišćenja unutrašnjih jedinica.
 

Princip star oko dva veka

Danas je važno očistiti filter, a u rimsko doba je za „klimu” onog vremena leti bilo neophodno dovoljno vode koja je vodovodom cirkulisala kroz zidove kuća da bi ih hladila. Kasnije su Kinzi probali sa upotrebom vetra. Malo je poznato da su elektrohemijski eksperimenti engleskog naučnika Majkla Faradeja, početkom 19. veka, dali osonov za razvoj prvih rashladnih uređaja. Faradej je otkrio metod kompresije i rashladni efekat amonijaka tokom isparavanja. A primenu mu je našao američki fizičar Džin Gori i 1842. godine napravio rashladni sistem koji je sastavio od kompresora koji je stvarao led i ventilatora koji je duvao vazduh preko posude s tim ledom. Gori je sistem koristio za hlađenje prostorije bolnice u kojoj su ležali oboleli od mlarije i žutice. Savremeni uređaj za rashlađivanje vazduha napravljen je i počeo da radi 17. jula 1902. godine za jednu štampariju u Bruklinu. Njegov autor je bio američki inženjer Vilis Kerijer. Prva privatna kuća koja je dobila klima uređaj 1914. godine u Mineapolisu bila je vlasništvo sina tada najpoznatijeg američkog kockara. Napredak se dogodio kada je 1922. godine Kerijer, umesto opasnog amonijaka, počeo da koristi bezbedniji dihloroetilen, otkiće freona je novo poglavlje u istoriji klima uređaja. Od tada se dosta toga menjalo, pa je i izbor samo u Srbiji porastao na preko 200 modela. „Klime”, kako ih pojednostavljeno zovemo, imaju isti sistem rada i komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina razvijen je prozorski klima uređaj, kod koga su u jednom kućištu smešteni svi elementi. Kasnije je razvijen split sistemi sa razdvojenom spoljnom i unutrašnjom jedinicom. Glavni pogonski sklop (kompresor i kondezator sa ventilatorom) izmešten je napolje, dok unutrašnja jedinica sadrži isparivač, ventilator i elektronski sklop sa komandama za upravljanje.

Split ili pingvin

Postoji više sistema: centralni, prozorski, slpit i portabl (podni, mobilni).

Cena odraz kvaliteta

* Za 15 do 22. hiljade dinara prodaju se uređaji manje poznate (obično kineske) marke. Solidno hlade ali slabo ili nikako greju i po pravilu ne traju dugo. Bučni su i troše mnogo električne energije („D”razred). Popravka većeg kvara (kompresor ili elektronika) se ne isplati.
* U srednjoj kategoriji su klime poznatijih marki koje se kod nas prodaju već nekoliko godina. Za njih su osigurani rezervni delovi koji nisu preterano skupi. Ove klime dobro hlade i prilično dobro greju kada je spoljna temperatura oko nule. Nisu mnogo bučne, obično su u „C” i „B” razred po potrošnji energije i pristupačne cene od oko 20.000 pa na više.
* Najskuplje su klime poznatih svetskih proizvođača. Rade odlično dugi niz godina i već nakon prve - druge godine „vrate” razliku uloženog novca između ove i srednje i niske klase zbog velike razlike u potrošnji električne energije (one su „A” razred). Izuzetno su tihe i grejanjem bez problema mogu pokriti celu zimu. Rade sa ekološkim gasom (R410A i R407c ) koji manje zagađuju atmosferski omotač, mada ne utiče na kvalitet vazduha u prostoriji.

I dok se vlasnici stanova i kuća odlučuju radije za trajno ugrađene klime, oni koji nameravju da se sele ili nemaju uslove za instaliranje split sistema, imaju mogućnost da se opredele za mabilne, ''pingvin'', rashladne uređaje.

Bez obzira na vrstu, savremeni klima uređaj mora zadovoljiti tehnološke, zdravstvene i ekološke kriterijume. A to znači: da rade tiho, troše malo energije, da imaju ugrađene elektrostatičke filtere za filtraciju prašine i bakterija iz vazduha, zatim filter s aktivnim ugljem za odstranjenje neprijatnih mirisa, da koriste ekološki freon (neotrovan i nezapaljiv)...

Ukoliko je dilema između split sistema ili ''pingvina'' nije na odmet znati da je za mobilnu klimu potreban otvor kroz koji će vruć vazduh pomoću cevi izlaziti napolje. Cev se najčešće ugrađuje u dimnjak ili se postavlja na poluotvoren prozor. Pritom treba obratiti pažnju i na kondezovanu vodu koja se mora redovno prazniti. Što se tiče cene kvalitet mobilne klime je približno isti fiksnim, s tom razlikom što se štedi na montaži (50 do 70 evra). Mada je po rečima majstora, zidna klima bolje rešenje.

- Prema ceni, koja je odraz kvaliteta, kućne klime mogu se podeliti u tri kategorije, kaže Gaćeša, na čijem sajtu www.klimauredjaji.com se mogu videti ponude klima od 21 do najskupljih od 160 hiljada dinara koje imaju i mogućnost ubacivanja svežeg vazduha.

„Klime” sa inverterom za razliku od klasičnih, koje rade konstantnom brzinom, kada sobna temperatura dostigne zadatu vrednost rade manjom brzinom kompresora i održavaju temperaturu. Na taj način štede oko 44 odsto energije u poređenju s klasičnim. Klima uređaji se dele po broju Britanskih termalnih jedinica (Btu), to je kapacitet emitovane toplotne ili rashladne energije, za svaki vat (W) uložene električne energije. Recimo za prostoriju od 30 kvadrata uzima se klima - split sistem od 9.000 BTU (oko 2.6 KW), a za 50 kvadrata od 12.000 BTU (oko 3.5 KW)…

Računica kaže da se grejanje kvalitetnijim klima uređajima isplati jer troše manje električne energije (u poređenju sa toplotnom energijom koju emituju) od ostalih grejnih tela koja rade na struju. Suština isplativosti je da se koristi električna energija i energija sabijenog gasa (freona) i tako prosečna klima „dvanaestica” (12.000 BTU) troši nešto više od 1 KW električne energije, a emituje oko 3.5 KW rashladne ili toplotne energije u zavisnosti od režima rada.

Jonizator
Pored toga što hlade i filtriraju vazduh od prašine i bakterija, mnoge klime novije generacije imaju i jonizator koji stvara negativne jone, čiji nedostatak dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja, malaksalosti, osećaja napetosti i razdražljivosti. U slučaju da je klima bez jonizatora savetuje se češće provetravanje, kako bi se vazduh iz prostorije mogao mešati sa spoljnim.

Potrebna je adaptacija
Usled naglog prelaska iz hladne u toplu sredinu i obrnuto, kada se primera radi sa 36 stepeni uđe u prostoriju rashlađenu na 23 stepena, kako tvrde lekari, prehlada, kijavica, upla grla i bronhija je skoro neizbežna. Zato je savet da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne hladi da bi se organizam barem malo adaptirao na nagli skok temperature.
 

Energetskim klasama pokazuje koliko je „klima” kvalitetna i ekonomična, znači odnos između utrošene elktrične energije i ostvarenog rashladnog ili toplotnog učinka, (faktori EER i COP). Postoji sedam stepeni energetske klase od najefikasnije „A” do najslabije „G” Kupovina klima uređaja po nekda ima dva lica. Recimo, prodaja na akcijama, po dosta povoljnijoj ceni, ali uslovljena skupljom montažom i time garancijom na uređaj. Niska cena privlači mnoge, a onda treba čekati i u redu za ugradnju.

Kupovina tek pola posla

Za „klimu” treba naći i odgovarajuće mesto. Unutarašnju jedinicu treba postaviti tako da ne duva u deo prostorije u kome se najviše boravi, direktno u ljude. Nije dobro ako je u uskom hodniku, nasupram drugog zida, iznad ormara ili police. Spoljna jedinica mora biti napolju, a ne u potkrovlju, garaži ili slično. Udaljenost jedinica treba biti što manja i ne sme se zaboraviti na odvod kondenzovane vode. Ne postoje posebni propisi kojima se reguliše postavljanje klima uređaja, zato se na zgradama mogu videti načičkane bez ikakvog reda i pravila, što je jedna od naših specifičnosti, retka u ostalom svetu. Važno je da kondezovana voda iz vazduha, čija količina zavisi od vlažnosti vazduha i snage uređaja i može biti i do litar i po sat, ne kaplje prolaznicima za vrat jer je zaprećena kazna od pet pa do 20 hiljada dinara. U Zavoda za zaštitu kulturnih dobara su nam naglasili da postavljanje rashlađivača na objekte pod zaštitom države nije dozvoljeno bez njihove saglasnosti, a ona se ne izdaje, jer se ne sme narušiti spljni izgled ili na bilo koji način oštetiti. Moguće je jedino ako se postavi na neupadljiva mesta. Pa ipak, na mnogim hramovima spoljne jedinice „klime” su očigledne uz obrazloženje sveštenika da je to urađeno da bi se vernicima, koji se mole po više sati olakšalo. Ne odbijaju da se nađe bolje rešenje ali mole da se ne ide i na ruku publike koja obraća pažnju samo na estetiku i dođe jednom ili ni jednom, a crkva pritom nije muzej.

Nakon mirovanja u toku zimskog perioda u klime se nagomilaju bakterije, plesan i gljivice, zato je neophodno čišćenje

I tako klima uređaji poslednjih godina ubrzanim koracima postaju naša svakodnevica sa dosta nepoznanica dok u svetu prelaze na novu generaciju, solarnih.

Očistite klimu pred leto

Blic Žena 19.05.2011.
Ukoliko želite da vas vaš klima-uređaj u vrelim letnjim danima dobro služi, pravo je vreme da uradite servis. Nipošto ne čekajte da klima lošije hladi ili greje ili da ispušta neprijatan miris. Proizvođači savetuju što češće čišćenje klima-uređaja, tako da se čak i garancija na uređaj uslovljava godišnjim servisom. Opširnije>>>