Šta je BTU i kW kod klima uređaja? Zašto je važno znati šta je nominalni kapacitet klime?

U poslednjih nekoliko godina, a možda čak i deceniju unazad, klima uređaji su postali sastavni deo mnogih domova u Srbiji. Sada već i mala deca znaju da ih koriste, a veoma topla leta proteklih nekoliko godina učinila su da život u gradovima bez njih postane nezamisliv.

I to nije sve. Klime se sve više koriste ne samo za hlađenje, več i za grejanje prostora, ne samo stambenih već i poslovnih jedinica. 

Činjenica da klima uređaji nove generacije troše manje energije nego druga standardna grejna tela (TA peći, štapne i druge vrste grejalica, elektro kotlovi) doveli su do porasta potražnje za inverter klima uređajima.

Samim tim nameće se potreba da se pojasne neke osnovne činjenice o klimama, a jedna od njih jeste i šta je BTU.

Kapacitet klima urеđaja određuje se na osnovu više parametara, a neki od njih su veličina i položaj prostorije, strana sveta kojoj je prostorija okrenuta, sadržaj prostorije (električni uređaji, broj osoba koji u njoj boravi), a važan element je i izolacija zgrade, kuće u kojoj živite. Ima tu još mnogo elemenata, pa je zato najbolje prilikom kupovine prvo se konsultovati sa stručnim licima.

Pa da krenemo...

Btu ili BTU je skraćenica od British thermal unit. To je količina energije koja odgovara energiji od 1055 J (Džula). Po definiciji to je količina energije potrebna da se zagreje jedna funta (0.454 kg) vode tj. jedna desetina UK Galona od 39 F (Farenhajta) na 40 F, tj. od 3,8 C (Celzijusa) do 4,4 C.

Po grubom proračunu prilikom nabavke klima uređaja za kuću ili stan standardne spratne visine (2.6m) računa se oko 333 Btu-a po kvadratnom metru prostorije koja će se hladiti ili grejati.

Na našem tržištu su najčešće zastupljeni uređaji od 9000Btu, 12000Btu, 18000Btu, 24000Btu.

Kada se gleda kapacitet klima uređaja za hlađenje:

• male prostorije, do 15 m2 u njima se može koristiti klima kapaciteta 7000Btu/h.
   
• prostorije od 15 do 25 m2 mogu se koristiti klime kapaciteta 9000Btu/h. 
   
• veče prostore od 35 do 50 m2 koriste s preporučuje se 12000 Btu. 
   
• za one još veće od 50-70 kvadratnih metara  klima uređaj od 18000Btu,
   
• za prostor od 70-100 kvadratnih metara  klima uređaj od 24000Btu i tako dalje.

Navedeni okvirni kapaciteti su za hlađenje, za grejanje je uvek bolje uzeti inverter klima uređaj sa nešto većim kapacitetom nego što se računa za hlađenje.

Ovi okvirni kapaciteti važe za otvorene prostore, npr. za dvosoban stan od 60m2 ni za hlađenje neće biti dovoljna jedna klima od 12000 Btu/h. Pregradni zidovi i vrata smanjuju protok vazduha.

Što je veća površina, logično, potrebna je i klima jače snage. 

Takođe, ono što prilikom odabira klima uređaja treba imati na umu, jeste njen nominalni, a ne maksimalni kapacitet. 

Šta je nominalni kapacitet klima uređaja?

Nominalni kapacitet je osnovna ili stvarna snaga klima uređaja, minimlni je onaj najmanji kapacitet koji klima uređaj može dati, a makimalni je najveća snaga koju klima uređaja.

Npr. klima uređaj od 12000 Btu/h daje ~3.5kW i to se smatra nominalnim kapacitetom. Na našem tržištu se mogu naći klima uređaji lošijih proizvođača koji se prodaju kao "dvanaestice" 12000 Btu/h, a kada se pogleda kapacitet bude 3.2 kW, 3kW ili čak 2.8kW i manje. Praktično vam neko prodaje klima uređaj kao dvanaesticu, a po kapacitetu je to devetka boljeg proizvođača.

Na prvi pogled može izgledati da ste uštedeli, a u stvari ste kupili klima uređaj manjeg kapaciteta koji troši više struje u odnosu na klima uređaj boljeg proizvođača.

Rashladni učinak – učinak hlađenja klima uređaja, izražava se u kW, ali često i u BTU/h (1 BTU/h=0,293 W).
Rashladni kapacitet je baziran na temperaturi u prostoriji 27°C/19°C (vl. termometra) i spoljnoj temperaturi 35°C.

Grejni učinak – učinak grejanja klima uređaja, izražava se u kW, ali često i u BTU/h (1 BTU/h=0,293W).
Grejni kapacitet je baziran na temperaturi u prostoriji 21°C i spoljnoj temperaturi 7°C/6°C (vl. termometra).

Uvek je bolja varijanta uzeti klimu koja je za jedan red većeg kapaciteta, jer ako klima radi stalno punim kapacitetom značajno joj se smanjuje radni vek i troši veću količinu energije, a u ekstremnim vremenskim prilikama neće biti od potpune koristi.

Foto: Hakim Santoso / Pexel