Auto klima

Auto klima je sastavni deo opreme na novim tipovima automobila. Svaki klima uređaj je potrebno održavati i time znatno produžiti radni vek. Redovnim održavanjem auto klime omogućava se ispravan rad, što podrazumeva pre svega čist i svež vazduh u kabini, otklanjanje neprijatnih mirisa, nikotina i bakterija. Preporučuje se kontrola uređaja jednom godišnje.

Proizvođači motornih vozila (a i auto klima), preopručuju zamenu polen filtera na svakom servisu od 10.000 km. Neprijatan miris iz klime znači da je potreban temeljan tretman čišćenja specijalnim sredstvima.

Pravilno korišćenje auto klime

Kao i kod kućnih klima, ne preporučuje se velika razlika spoljašnje i temperature u automobilu. Savetuje se ravnopravno distribuiranje vazduha u kabini.

Auto klima Beograd savet stručnjaka je da ako pravimo razliku između spoljne i unutrašnje temperature veću od 10 °C, isključimo klimu 15-ak minuta pre završetka vožnje, kako bi se temperature, koliko toliko izjednačile.

Nije preporučljivo uključivati klimu kada motor automobila nije zagrejan, ili kada automobil stoji ili mili u koloni.

Otvorite prozore 30 sekundi pre paljenja klime kako bi neutralizovali prvobitni udar vrućine.
Vrlo visoke temperature smanjuju brzinu reakcije vozača.

Brze provere klime prilikom kupovine polovnog automobila?

Na parkingu uključite klimu, trebalo bi da čujete da je klima "ukopčala" i obratite pažnju na neki nedefinisan zvuk – brujanje. Skala za broj obrtaja motora će blago spasti - uključio se kompresor klime. Ukoliko se nešto čuje, sigurno ima oštećenja na kompresoru ili u sistemu, a vrlo je moguće da nema dovoljno gasa i ulja. Ukoliko se zvuk ne pojačava, klimu treba podesiti na najhladnije i pustite je da radi desetak minuta. Tada bi temperatura vazduha koji izlazi na srednjim rešetkama trebalo da bude između 5-7 °C. Pošto ćete to teško odrediti, možete pipnuti u motornom prostoru "deblju" cev (cev koja izlazi iz kabine) i ona mora da bude hladna.

Da li je auto klima štetna po zdravlje?

Pitanje je pravilnog korišćenja i održavanja auto klime. Mnogi greše i misle da je apsolutno nebitno kolika je spoljna temperatura vazduha. Veća razlika od 8-10 °C, u putničkom prostoru vozila u odnosu na spoljnu temperaturu, proizvodi temperaturni šok na ljudski organizam.

Kod povremenih uključivanja ili vožnji na kratkim rutama, isparivač nema dovoljno vremena da se osuši, a upravo je vlažan isparivač podloga za razvoj bakterija i gljivica koje počnu da smrde kada se namnože.

Druga velika greška je neredovno servisiranje, a za zdravlje je najbitniji tretman cišcenja od algi, bakterija i virusa koji je potrebno primenjivati svake godine. To ponekad izaziva respiratorne infekcije, zavisi od jačine imuniteta i od vrste virusa, algi i već pomenutih bakterija.

Može li auto klima da se dopuni?

Auto klime provera Freon je smeša gasa i ulja, koji se nalazi u sistemu pod određenim pritiskom. Dopunjavanje klima je rizično, pogotovo što to kod nas rade nestručni majstori. Često se vrši dopunjavanje neodgovarajućim uljima, čak i freonima koji nisu predviđeni za auto-klime. Naime, pogrešno je što se u nekim servisima dopunjuje samo gas, a potrebno je da se ispoštuje propisani odnos ulje - gas.

Dopunjavanja u principu nisu preporučljiva, veoma je teško utvrditi koja je količina gasa i ulja u sistemu.

Klimu treba koristiti tokom čitave godine, pa i zimi. Dovoljno je da jednom nedeljno pustite klimu da radi desetak minuta. Pri tome treba isključiti ideju da klima može i da greje. Klima može da smanji vlagu u automobilu i u zimskim uslovima vožnje kada je smanjena vidljivost, da odmagli unutrašnja stakla. Na taj način će se i trenutno povećati pritisak freona u celom sistemu, te neće doći do odvajanja ulja od gasa, i dalje do curenja iz sistema.

• Nedostatak freona (usled pucanja creva, cevi ili hladnjaka)
• Neispravan kompresor
• Neispravni ventilatori hladnjaka
• Neispravnost spulne kompresora
• Zaprljanost hladnjaka klime

Kompresor
Postoje različiti modeli i tipovi kompresora koji se upotrebljavaju u auto klimama koji rade sa R134a rashladnim fluidom. Unutrašnja konstrukcija može da je sa: klipovima, savijenim krilima (Scroll), ljuljajućom pločom, promenjlivim (volumenom) hodom ili krilcima. U svakom slučaju, svi rade kao pumpe u klima uređaju koje cirkulišu rashladni fluid i ulje i povećavaju negov pritisak i temperaturu.

Kompresorska spojnica Spojnica je konstruisana da spoji rotor remenice sa osovinom kompresora kada je magnetni kalem aktiviran. Spojnica prenosi snagu od radilice na kompresor preko pogonskog remena. Kada spojnica nije aktivirana, kompresorska osovina ne rotira i rashladni fluid ne cirkuliše i rotor remenice se slobodno okreće. Magnetni kalem je u stvari elektromagnet koji prilikom aktiviranja privlači potisnu ploču prema sebi, fiksira na rotor remenice i zajedno rotiraju i obezbeđuju pogon kompresora.

Kondenzatori Funkcija kondenzatora je razmena toplote i omogućavanje da toplota od vrućeg rashladnog fluida pređe na hladniji spoljašni vazduh. Rashladni fluid prilikom ulaska u kondenzator je para pod visokim pritiskom i visokom temperaturom. Kako rashladni fluid prolazi kroz cevi kondenzatora toplota se predaje na hladniji spoljašnji vazduh koji struji kroz kondenzator tako da rashladni fluid kondenzira i prelazi u tečno stanje. U ovom momentu velika količina toplote je odvedena iz rashladnog fluida. Rashladni fluid je prešao u vruću tečnost pod visokim pritiskom.

Ventilator kondenzatora Vozila koja upotrebljavaju R-134a zahtevaju dodatni ventilator zbog višeg pritiska na kojem radi ovaj fluid.

Isparivač Rashladni fluid ulazi u kolo isparivača kao hladna tečnost pod niskim pritiskom. To dovodi do isparivanja tečnosti koja prolazi kroz isparivač i niskopritisna tečnost prelazi u niskopritisnu paru. Toplota koja je potrebna da bi tečnost isparila, oduzima se od toplog vazduha iz unutrašnjosti automobila koji pomoću ventilatora struji kroz tanka lisnata rebra isparivača. Ovaj vazduh tako ohlađen, preko ventilacionih kanala ponovo pomoću ventilatora ubacuje se u kabinu vozila.
Kako topliji vazduh prolazi kroz lisnata rebra isparivača, vlažnost sadržana u ovom vazduh kondenzuje se na sama rebra. Kondenzirana vlaga izlazi kroz ispusni otvor ispod isparivača.

Filter sušač - resiver Fliter sušač radi kao filter tvrdih čestica, kontejner (resiver) za rashladni fluid i najvažnije kao apsorber vlažnosti.

Creva
Zahvaljujući manjoj molekularnoj veličini i većem radnom pritisku fluida R134a, creva imaju najlonski sloj sa unutrašnje strane, što redukuje normalno curenje koje bi se pojavilo zbog poroznosti gumenog creva. Veći broj R134a creva imaju manji spoljašni prečnik i tanje zidove kako bi poboljšali fleksibilnost i redukovali šum u klima uređaju.

Električni ciklusni presostat Neka vozila koja upotrebljavaju orifisnu cev, upotrebljavaju presostat lociran na niskoj strani auto klime između isparivača i kompresora. Ovaj presostat električno je povezan u serijskoj vezi sa spojnicom kompresora. Kada pritisak na niskoj strani dostigne 200 kPa, spojnica kompresora se isključi ovim presostatom. Pritisak od 200 kPa odgovara temperaturi od oko 0.5 C na isparivaču (temperatura iznad tačke zamrzavanja). Takođe presostat neće dozvoliti uključenje kompresora i auto klime ukoliko nema dovoljno gasa u sistemu.

Priključci za punenje
Priključci za punjenje su postavljeni na crevu, kondenztoru ili filteru sušaču. Ovi priključci obezbeđuju servisiranje klima uređaja i testiranje dok su pod pritiskom. Različite dimenzije portova definišu visoku i nisku stranu klima uređaja. Plastična kapica se upotrebljava da se portovi zatvore i spreči curenje. Isto tako, poseban dizajn ventila za punjenje je razvijen za upotrebu za R134a sistem. Veći broj ventila (shrader valve) će curiti, zato obavezno postavite zaštitnu kapicu. Ventil konstruisan za R134a mora biti upotrebljen za sistem sa R134a. Ovo je zbog materijala od kojeg su napravljeni zaptivači.