Da li znate šta je PassivHaus standard?

Termin PassivHaus odnosi se na dobrovoljni, ultra niskoenergetski standard koji je prvi razvio dr Wolfgang Feist sa Instituta za pasivne kuće u Nemačkoj. 

 

Glavni fokus kod projektovanja kuća jeste drastično smanjenje opreme za grejanje i hlađenje prostora. Ovo može biti postignuto bez pravljenja kompromisa sa komforom, i bez potrebe za oslanjanjem na pad cene tehnologija za obnovljive izvore energije.

 

Pasivni pristup projektovanju ovakvih kuća minimalizuje energetske potrebe objekta koristeći se na najbolji mogući način prirodnim faktorima:

Uobičajeno je da se zatim ove kuće opreme standardnim ventilacionim sistemom.

 

Prednost ovakvog pristupa je i u tome što postoji mala ili nikakva potreba za mašinskim ili elekto sistemima za postizanje komfora. Međutim, uspeh ovog pristupa se u velikoj meri zasniva na orijentaciji objekta prema stranama sveta, ali i gabaritu. Treba voditi računa da se toplota ne gubi kroz ventilacione sisteme, ili, naročito kod primene pasivnih solarnih strategija, da se izbegnu problemi pregrevanja prostora kroz velike staklene površine tokom letnjih sunčanih dana.

 

Projekat PassivHaus-a uključuje neke od strategija pasivnog dizajna, ali ključna razlika je u objedinjavanju sistema grejanja i hlađenja prostora. Kod PassivHaus-a koristi se zagrevanje i hlađenje vazduha u sistemu ventilacije – aktivni pristup.

Bez obzira na tip i proizvođača primenjenih proizvoda u sistemu, vrstu konstrukcije, gabarit, položaj objekta prema stranama sveta ili položaj u prostoru (slobodnostojeći objekat ili objekat u gusto izgrađenoj urbanoj sredini), bez obzira na vrstu prozora, termoizolacije, tipove ostalih uređaja, kućnih aparata i sl. – osnovni uslov za postizanje PassivHaus standarda je da konačni bilans potrošnje električne energije za grejanje ne prelazi 15kWh/m²/godišnje (ili 3 litra lož ulja po kvadratu).

PassivHaus predstavljaju jedan od mogućih pristupa industrije kako bi išla ka cilju izgradnje objekata sa nultom emisijom ugljenika (zero-carbon buildings). Dok pasivna kuća sama nema nultu emisiju ugljenika, ona smanjuje potrebu za energijom omogućavajući primenu potencijalno manjih i jefitinijih kolličina obnovljivih tehnologija, koje pojedinačno mogu da teže standardu nulte emisije.

 

Principi kuća sa PassivHaus standardom mogu biti primenjeni, ne samo na stambenu gradnju na šta samo ime navodi, već i na gradnju poslovnih, industrijskih i javnih objekata.

 

Takođe, važno je naglasiti da PassivHaus standard, iako nema klasična ograničenja u arhitektonskom oblikovanju objekta, ipak podrazumeva da nema previše "umetničke slobode". Treba izbegavati previše razuđene objekte, veliki broj otvorenih lođa, balkona, erkera i sl, jer na svakom ovom mestu veoma je komplikovano ili nemoguće postaviti izolaciju u debljini od oko 30cm, a svaka tanja izolacija, iako bolja nego u tradicionalnoj gradnji, ipak bi u odnosu na ostatak objekta predstavljala hladni most i praktično bi bilo nemoguće postići traženu potrošnju energije u konačnom godišnjem bilansu.

 

PassivHaus koncept postao je mejnstrim i doživeo je primenu širom Evrope. Do danas je preko 7.000 objekata podignuto prema principima koncepta PassivHaus, a još desetine objekata su u fazi gradnje ili čekaju na sertifikaciju.