Januar 2024. najtopliji u istoriji - da li ovo znači da će nam leto biti pakleno?

2023. godina je proglašena najtoplijom godinom u istoriji, a januar 2024. bio je najtopliji januar od kada postoje merenja temperatura. Takođe, on je osmi uzastopni mesec u kojem su globalne temperature dostigle vrhunske vrednosti, piše u izveštaju Kopernikusove službe za klimatske promene (C3S).

Januar 2024. je imao globalnu prosečnu temperaturu vazduha od 13,14 stepeni Celzijusa, što je premašilo prethodni rekord postavljen 2020. godine za 0,12 stepeni. Prosečna januarska temperatura bila je 1,66 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa (period od 1850. do 1900. godine), prema izveštaju C3S.

U poređenju sa periodom od 1991. do 2020. godine, januarske temperature u Evropi su značajno varirale, sa temperaturama znatno ispod proseka na severu kontinenta i znatno iznad proseka na jugu.

Izvan Evrope, temperature su bile znatno iznad proseka u severozapadnoj Africi, na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji, dok su bile ispod proseka u centralnim Sjedinjenim Državama i većem delu istočnog Sibira.

Rekordno visoka temperatura mora za januar

Pod uticajem prirodnog fenomena El Ninja, koji je počeo da slabi u ekvatorijalnom Pacifiku, temperature morske površine ostale su neuobičajeno visoke, kažu naučnici iz C3S.

Prosečna temperatura površine mora dostigla je 20,97 stepeni Celzijusa, što je rekord za januar. Gledajući po svim mesecima, temperatura izmerena u januaru 2024. je druga najviša temperatura mora ikada zabeležena. Rekord se održavao do avgusta 2023. sa 20,98 stepeni Celzijusa.

Imajući u vidu ove alarmantne trendove, Samanta Burges, zamenica direktora C3S, naglasila je da ne samo da smo 2024. počeli najtoplijim januarom do sada, već smo takođe doživeli 12 meseci sa temperaturama koje su prelazile 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih merenja.

- Brzo smanjenje emisije gasova staklene bašte jedini je način da se zaustavi rast globalnih temperatura - rekala je Burges.

Suvi uslovi u Australiji i Čileu doprineli su požarima

U hidrološkom smislu, januar 2024. bio je kišovitiji od proseka u velikim delovima Evrope, sa olujama koje su pogodile severozapadnu i jugozapadnu Evropu. Sušniji od prosečnih uslova primećeni su u jugoistočnoj i severnoj Španiji i Magrebu, južnom Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj, istočnom Islandu, većem delu Skandinavije, delovima severozapadne Rusije i istočnog Balkana.

Izvan Evrope, nekoliko regiona je iskusilo natprosečne padavine, uključujući zapadne i jugoistočne Sjedinjene Države, velike delove Evroazije, jugoistočnu Južnu Ameriku, jugoistočnu Afriku i severnu i istočnu Australiju. Sušniji od prosečnih uslova primećeni su u delovima Kanade, Roga Afrike, Arapskog poluostrva i jugoistočne Azije. U Australiji i Čileu, ovi suvi uslovi doprineli su razvoju razornih požara.

Sredinom januara Svetska meteorološka agencija i Američka agencija za posmatranje okeana i atmosfere (NOAA) su upozorili da bi 2024. mogla da obori rekorde zabeležene prethodne godine.

A sad da se osvrnemo malo i na Srbiju. 

Srbija je usvojila prvi Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje. Akcioni plan se odnosi na period od 2024. do 2026. godine i sadrži 25 mera, kao i finansijski, institucionalni i vremenski okvir za njihovo sprovođenje i praćenje, saopštila je Vlada Srbije.

U Programu se navodi da procene pokazuju da se Srbija zagreva više i brže od globalnog proseka. Dok je osmotren porast globalne srednje temperature 1,1 stepen Celzijusa, Srbija je već na  1,8 stepeni, a leti na čak 2,6.

Od 2000, kako se navodi, Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Ukupna minimalna suma materijalnih šteta u periodu 2000 – 2020. je 6,8 milijardi evra, piše u Programu.

Više od 70 odsto šteta nastalo je usled suša i visokih temperatura izazvanih promenom klime i ekstremnim vremenskim događajima, dok su drugi glavni uzrok značajnih gubitaka poplave. Zbog toga je, kako se ističe, usvajanje i primena Programa od opšteg interesa za Srbiju, navodi se na sajt uBalkangreenenergynews.com.

Dakle, ako realno gledamo sliku postaje sve jasnije i jasnije da će leta pred nama biti ekstremno topla, a zime umerene i više nalik jesenima. To upućuje na činjenicu da za nekoliko godina veliki broj ljudi, naročito onih koji žive u stanovima, neće moći normalno da funkcioniše bez klima uređaja ili toplotnih pumpi koje mogu i da hlade, ali i da greju prostor u kojem borave. I danas je retkost videti kuću bez bar jednog od ova dva uređaja, a čini se da će ih u budućnosti biti još više, ako se nešto ne preduzme po pitannu ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. 

Image by Mario from Pixabay