Kako se manja energetska efikasnost u Srbiji? Programi, strategije, subvencije za građane

Kao i sve druge zemlje u Evropi i Srbija je u poslednjih deset godina prešla značajan put u oblasti energetske efikasnosti, iako postoje i dalje izazovi koji treba da se prevaziđu. Promene su bile u različitim oblastima, od zakonodavnih reformi, preko subvencija za građane i preduzetnike, do većeg angažovanja u oblasti obnovljivih izvora energije. 

Ove promene ogledaju se u nekoliko tačaka koje ukazuju na to da je i naša zemlja na putu ka boljem sutra.

Zakonodavne promene i usklađivanje sa EU regulativama

U Srbiji je doneto nekoliko važnih zakona i strategija vezanih za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, kao što su:

Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije (2013): Ovaj zakon ima za cilj poboljšanje energetske efikasnosti u svim sektorima (industrija, transport, zgradarstvo), kao i smanjenje potrošnje energije kroz različite obaveze i podsticaje. Zakon se oslanja na međunarodne i evropske standarde u ovoj oblasti.

Nacionalna strategija energetske efikasnosti: Srbija je usvojila strategiju koja predviđa konkretne ciljeve za smanjenje energetske potrošnje do 2030. godine, koja uključuje poboljšanja u industriji, transportu, stambenim zgradama i javnim objektima.

Usklađivanje sa Energetskom zajednicom: Kao član Energetske zajednice, Srbija je obavezna da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim zakonima koji se odnose na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje emisije CO2.

Subvencije i podsticaji za energetsku efikasnost

U poslednjih deset godina, Srbija je postavila nekoliko programa koji omogućavaju građanima i preduzetnicima da unaprede energetsku efikasnost u svojim objektima. Neki od značajnijih programa uključuju:

Programi za zamenu starih kotlova i stolarije: Kroz Fond za zaštitu životne sredine, Srbija je omogućila subvencije za zamenu starih kotlova na ugalj i drva sa energetski efikasnijim sistemima grejanja (toplotne pumpe, kotlovi na biomasu, gasni kotlovi). Takođe, postoje programi za zamenu stolarije, što pomaže smanjenju gubitaka energije kroz prozore i vrata.

Programi za solarne panele: Programi subvencionisanja solarnih panela su u poslednjih nekoliko godina postali dostupniji za domaćinstva, ali i za pravna lica, što omogućava građanima da smanje svoju potrošnju energije i postanu energetski nezavisni.

Podrška za energetske renovacije objekata: Ove subvencije obuhvataju veće projekte energetske obnove, kao što su izolacija objekata, zamena energetski efikasnih prozora, i ugradnja energetski efikasnih sistema za grejanje i hlađenje.

Razvoj obnovljivih izvora energije

U poslednjih deset godina, Srbija je postepeno povećavala upotrebu obnovljivih izvora energije (OIE). Zakon o OIE, koji je donesen 2013. godine, postavio je osnove za jaču integraciju obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem.

Solarna energija: Iako je tržište još uvek u fazi razvoja, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je rast u instalaciji solarnih panela, kako na stambenim objektima, tako i na komercijalnim i industrijskim objektima. Programi subvencija za solarnu energiju su omogućili da se ovo tržište razvija.

Eoliana energija: Eolijski potencijali Srbije su takođe postali predmet većih ulaganja. Srbija je omogućila veće korišćenje vetroenergije kroz povoljne uslove za privatne investitore i određene poreske olakšice.

Biomasa: Korišćenje biomase za proizvodnju energije postalo je sve prisutnije, kako za privatne korisnike (kotlovi na biomasu), tako i u industriji.

Obrazovanje i svest o energetskoj efikasnosti

Postepeno se povećava i svest građana o važnosti energetske efikasnosti, iako i dalje postoji potreba za jačim obrazovnim i informativnim kampanjama. U poslednjim godinama, postoje inicijative za organizovanje obuka i seminara koji se odnose na energetske efikasne tehnologije i mogućnosti za subvencije.

Povećanje investicija u energetski efikasne tehnologije

Rastući broj investicija u energetsku efikasnost, i u privatnom sektoru i od strane državnih institucija, pokazuje da je ovaj sektor postao važan. Iako još uvek nije na nivou razvijenih zemalja EU, Srbija je u poslednjim godinama postigla značajan napredak u smanjenju energetske zavisnosti i povećanju energetske efikasnosti.

6. Smanjenje emisije CO2 i ciljevi održivog razvoja

Srbija je takođe postavila ambiciozne ciljeve za smanjenje emisije CO2 i povećanje udelа OIE u ukupnoj proizvodnji energije. Pored toga, uvođenje energetski efikasnih tehnologija u industriji ima za cilj smanjenje ukupne energetske potrošnje i smanjenje emisije štetnih gasova.

Međunarodna saradnja

Srbija je u poslednjih deset godina intenzivirala saradnju sa međunarodnim organizacijama kao što su Svetska banka, EU, i UNDP, koje su finansirale različite projekte energetske efikasnosti. Kroz ove projekte, Srbija je obezbedila sredstva za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost u zgradama, kao i za edukaciju i tehničku pomoć.

Zaključak

Iako su rezultati u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji u poslednjih deset godina očigledni, još uvek postoje izazovi, posebno u pogledu usklađivanja sa evropskim standardima i jačanja infrastrukturnih kapaciteta za sprovođenje tih politika. Subvencije su postale ključna alatka za podršku građanima i preduzetnicima da preduzmu korake ka većoj energetskoj efikasnosti, dok će budući izazovi biti usmereni na dalji razvoj obnovljivih izvora energije, modernizaciju elektroenergetske infrastrukture i jaču primenu energetske efikasnosti u industriji.