Na koju temperaturu treba da podesim svoj klima uređaj za grejanje zimi? Saveti za minimalnu potrošnju

Hladni zimski dani su tik pred vratima. Noću se već temperatura spušta ispod 10 stepeni, a s obzirom na to mnogi domovi su već otpočeli grejnu sezonu. Čak i ako se inače dobro nosite sa zimskim temperaturama, sigurno je da vam nakon što  ste se napolju smrzli prija da uđete u zagrejan, topao prostor kako biste se ugrejali. 

Iako uvek možete da obučete džemper ili se ušuškate u toplo ćebence mnogo je lepše i komfornije ako to ne morate da radite, već je vaš životni prostor dovoljno topao da i bez njih možete da uživate. 

Ako ste odlučili da se ove sezone grejete na klima uređaj važno je da znate kako na koju temperaturu treba da podesite klimu kako bi mogla da vam pruži prijatan osećaj toplog doma. 

Koja je optimalna temperatura vazduha  tokom zimskih dana?

Iako ovaj pojam "otimalno" može da varira od osobe do osobe neka temperatura na kojoj je većini ljudi prijatno tokom zimskih dana u zatvorenim prostorijama je između 22 i 24 stepena C tokom dana i 19 i 22 stepena C tokom noći. 

Postoji stanje uma poznato kao „termalna udobnost“ koje izražava koliko vam je prijatno na temperaturi vašeg okruženja. Toplotni komfor varira od pojedinaca do pojedinca i zavisi od faktora životne sredine i ličnih faktora. Kada ste na svom optimalnom nivou toplotne udobnosti, imate više energije, produktivniji ste, bolje funkcijonišete. Fizička udobnost je takođe faktor, jer je uobičajeno da se vaši mišići zategnu kada vam je hladno, što uzrokuje dodatni stres, bol i umor.

Zdravlje

Zima je sezona prehlade i gripa i ako je temperatura u vašem domu preniska, možete postati podložni virusima. Kod odraslih se mogu zbog toga javiti blagi simptomi prehlade, ali kod osetljivih kategorija poput beba ili starijih osoba one mogu biti ozbiljne. Hladnoća takođe može pogoršati druge zdravstvene probleme, posebno kod ovih ranjivih grupa.

Za neke ljude hladno vreme može dovesti do prejedanja dok traže hranu kao oblik utehe kada im je hladno; ovo može imati svoje zdravstvene implikacije. Hladnoća noću takođe može uticati na vaše opšte zdravlje. Ako je vaš ciklus spavanja pogođen, možda nećete imati dovoljno odmora i imaćete manje energije za dan koji je pred vama. 

Na koju temperaturu treba da podesite klima uređaj za grejanje?

Opšta preporuka je da temperatura u vašem domu bude između 18 i 22°C. Ovaj opseg je udoban za većinu ljudi i energetski je najefikasniji. Ipak, ako u kući imate bebu ili stariju osobu, temperaturu treba održavati na višem nivou nekoliko stepeni. Takođe je važno razumeti da se način na koji klima uređaj zagreva prostoriju razlikuje od radijatora na koje je većina nas navikla. Da biste postigli pravi nivo udobnosti, možda ćete otkriti da termostat na vašoj klimi podesite na nešto višu temperaturu od ove, gore pomenute.

Pronalaženje prave temperature za vaš dom zimi nije uvek lako, posebno ako živite sa drugima, tako da će temperatura na koju podesite grejanje na kraju zavisiti od pronalaženja srećnog medijuma koji će svima odgovarati.  

Šta se dešava ako je temperatura vašeg klima uređaja preniska?

Postavljanje termostata na nižu temperaturu znači da temperatura u kući ili stanu nikada neće dostići nivo na kojem vam je zaista prijatno. Samo nekoliko stepeni viša može da učini da vaš dom zaista bude topao i ugodan za boravak bez da se utopljavate garderobom ili da budete pokriveni ćebetom ceo dan. 

Studije o obavljanju osnovnih kancelarijskih zadataka pokazale su da se nivoi produktivnosti smanjuju kako temperatura opadaju i da je produktivnost najviša na oko 21-22°C.  Ovo istraživanje ukazuje da rad u hladnim prostorijama može otežati ljudima da se koncentrišu, što rezultira padom radne efikasnosti.

Hladnoća može ozbiljno uticati na vaše zdravlje. Od obične prehlade i povišenog krvnog pritiska do upale pluća ili srčanog udara - sve ovo mogu biti posledice života u hladnoj kući. Oni sa postojećim stanjem kao što su problemi sa cirkulacijom, dijabetes, artritis ili astma su posebno ugroženi, a prehlada može pogoršati simptome, utičući ne samo na fizičko zdravlje, već i na mentalno blagostanje. 

Dodatni problemi u kućama ili stanovima koji su hladni je rizik od stvaranja kondenzacije, koja, ako se ne postupa pravilno, može dovesti do stvaranja vlage i buđi. Buđ može izazvati alergije i respiratorne probleme, a to se može sprečiti ako kuću adekvatno grejete i redovno je provetravate. 

Šta se dešava ako je temperatura vašeg klima uređaja previsoka?

S druge strane, u nekim kućama, stanovima zna da tokom zime bude i pretoplo. Iako bi moglo biti primamljivo da kad uđete spolja smrznuti pojačate termostat i prošetate u svom domu u šortsu i majici, ne samo da će vas ovo koštati nepotrebnog novca, već nije dobro za vaše zdravlje.

Kao što rad na hladnom može uticati na produktivnost, isto istraživanje je pokazalo da rad u pretoploj sredini može smanjiti radnu efikasnost i do 10%. Previše toplote može uzrokovati da postanemo pospani, što utiče na našu koncentraciju i sposobnost da imamo tokom noći kvalitetan san.

Ako je vazduh u našem okruženju mnogo topao to može izazvati probleme sa kožom, a naročito kod ljudi koji pate od ekcema ili psorijaze. Ako se prostorija non stop greje i ne provetrava mogu se javiti i problemi sa disanjem. Topao vazduh isušuje kosu, kožu, nos, sluzokožu grla i ždrela, što ga čini pogodnim tlem za razvoj prehlade i loših bakterija. Najviša temperatura u vašem domu ne bi smela da prelazi 24 stepena C.

Koje su prednosti funkcija grejanja klima uređaja?

Kada razmatrate temperaturu na koju ćete podesiti klima uređaj za grejanje, postoje i druge karakteristike i funkcije koje se nalaze na mnogim modernim klima uređajima koji mogu poboljšati vaš ukupni komfor u zimskim mesecima. Neki takođe mogu pomoći u ublažavanju zdravstvenih problema koji dolaze sa hladnijim vremenom.

Prečišćavanje vazduha – klima uređaji mogu imati funkcije prečišćavanja vazduha, što je posebno korisno za one koji su skloni alergijama. Neki takođe mogu uhvatiti viruse, poboljšavajući ukupan kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru.

Ovlaživanje i odvlaživanje – ove karakteristike obezbeđuju da, dok ostane topao, vazduh takođe ostane na odgovarajućem nivou vlažnosti, pomažući u sprečavanju problema sa suvoćom ili vlažnošću.

Senzori toplote i pokreta – senzori automatski prebacuju klima uređaj u režim za uštedu energije ako je prostorija prazna. Oni takođe mogu da usmere protok vazduha dalje od ljudi, kao i da osete područja neujednačene temperature tako da se protok vazduha može podesiti po potrebi.