Zašto su toplotne pumpe toliko popularne u Evropi?

Toplotne pumpe, tehnologija koja nudi efikasniji način da se domovi zagreju tokom zime, smatrane su ključnim sredstvom za pomoć Evropi da prevaziđe skok cena energije izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. Oni su takođe meta velikih subvencija od vlada koje traže načine da obuzdaju emisije koje zagrevaju planetu i ublaže globalno zagrevanje.

Prodaja toplotnih pumpi u Evropi skočila je na 3 miliona jedinica u 2022., što je skoro duplo više od cifre u 2020. Ali ostaju mnoge prepreke za njihovo šire usvajanje, uključujući zabrinutost oko troškova.

Da li toplotne pumpe mogu da rade po veoma hladnom vremenu?

Najveći broj toplotnih pumpi u poslednjih nekoliko godina ugrađen je baš u zemljama severne Evrope kao što su Norveška i Švedska, gde su temperature redovno znatno ispod nule zimi. Dokazano je da čak i ako su temperature ispod nule, efikasnost ostaje iznad 200% – što čini dve jedinice toplote za jednu jedinicu snage. U najhladnijim klimatskim uslovima, gde temperature padaju ispod -10C (14F), ponekad se koristi rezervno grejanje od električne grejalice ili gorionika na drva, ali to ne bi trebalo da bude neophodno na mestima sa blažim zimama, sve dok je toplotna pumpa radi ispravna i prave je veličine za dom.

Da li su toplotne pumpe bučne?

Toplotne pumpe stvaraju konstantno brujanje, ali ne bi trebale da budu glasne. Ako radi ispravno, toplotna pumpa sa vazdušnim izvorom proizvodi buku od oko 40 do 60 decibela, sa udaljenosti od jednog metra, otprilike istu kao frižider ili gasni kotao, iako proizvođači modernih toplotnih pumpi tvrde još tiše nivoe. U nekim zemljama postoje ograničenja koliko se može instalirati blizu granice imovine, kako bi se minimiziralo ometanje suseda. 

U Evropi je u toku pravi bum u popularnosti toplotnih pumpi.

Od oko 20 miliona toplotnih pumpi, koliko se procenjuje da ih je danas instalirano širom kontinenta, 3 miliona je ugrađeno samo 2022. godine, u odnosu na 2,1 milion ugrađenih godinu ranije, piše dr Borivoj Stepanov za Klima101.

Italija je bila vodeća u apsolutnim brojkama, jer je u ovoj zemlji tokom 2022. bilo ugrađeno preko pola miliona toplotnih pumpi, a kada je u pitanju njihov broj po glavi stanovnika, najuspešnije su zemlje Skandinavije - a posebno Norveška, u kojoj danas postoji jedna toplotna pumpa na svaka tri stanovnika (otprilike 60 odsto domaćinstava u Norveškoj ima toplotnu pumpu).

U Nemačkoj, tokom 2022. bilo je ugrađeno 236.000 novih toplotnih pumpi. Čini se da Nemačka zaostaje, ali tamo je problem grejanja rešen sa sistemima sa visokoefikasnim kondenzacionim kotlovima na gas i tečno gorivo. Kako je taj način grejanja u zavisnosti od uvoza goriva, čija je cena porasla, a prilikom sagorevanja ga prati emisija CO2, to rešenje se ispostavilo kao prelazno.

Sada je u Nemačkoj cilj da godišnje instalacije toplotnih pumpi dostignu brojku od pola miliona godišnje - a da ih 2030. bude šest miliona, u odnosu na sadašnjih 1,2 miliona.

Kako bi ispunila ovaj ambiciozni cilj, u Nemačkoj od sledeće godine neće više biti dozvoljeno da se ugrađuju kotlovi na gas i tečno gorivo, piše National Geographic.