Novi Hladni rat - kako klima uređaji prave podele među muškracima i ženama

On traje. Decenijama. Između 2 strane koje nikada neće naći zajednički jezik. Njegove žrtve drhte u uglovima “ratišta”. Novi “Hladni rat” se vodi između muškaraca i žena - u kancelarijama.

Aha. Ovo je onda tekst o jazu u primanjima? O tome kako žene moraju više da rade da bi dobile unapređenje? O porodiljskom odsustvu za majke? Ili porodiljskom odsustvu za očeve?

Ne, ništa od toga. Ovo je tekst o - klima uređajima. Muškarcima je prijatno. Ženama je prohladno.

To već znate i iz svoje kuće - kada ona smanji klimu leti, poveća grejanje zimi, ukrade vam pokrivač… Ili, ako ste žena, koliko puta ste se samo namučile tražeći upravljač od klime, jer ga on nikada ne vraća na mesto? Kod kuće pravite kompromise. (Ili "kompromise") A na poslu?

Prema studiji koju je prošle godine objavio Nature Climate Change, optimalna temperatura u poslovnom prostoru za žene je za 3 stepena više od optimalne temperature za muškarce. Muškarcima odgovara prosečna temperatura od 22 stepena u kancelariji, a ženama od 25 stepeni. (Napomena: studiju je sproveo muškarac.)

Studija je, naime, pokazala da je ženama u kancelarijama prohladno. Zašto? Zato što ugnjetavačima nije dovoljno što primaju višu platu, što se nalaze na boljim pozicijama i što ih na intervjuu za posao niko ne pita da li planiraju da zatrudne! Ne, morali su pod svoju kontrolu da stave i - klima uređaje!

Ako se za trenutak okrenemo isključivo naučnim činjenicama, videćemo da je načelno metabolizam žena sporiji. To znači da je na 22 stepena muškarcima “taman” - ni toplo ni hladno, dok je ženama to ipak previše sveže. Njihova optimalna temperatura za rad je na 25 stepeni.

Problem je u tome što su se još pre nekoliko decenija “optimalni uslovi za rad” definisali u odnosu na prosečnog, srednjovečnog muškarca, i u skladu sa tim nalazima se poslovne prostorije i danas održavaju.

Dok jedan deo čitalaca ovo bude osuđivao kao još jedan problem neravnopravnosti polova, drugi deo će se zamisliti nad svom tom energijom koja je tokom decenija širom sveta uzalud trošena na nepotrebno hlađenje prostorija, jer niko nije uzeo u obzir prave potrebe gotovo polovine radne snage, zasnovane na njenom metabolizmu. (Ili, da se ne lažemo, neće vas interesovati nijedno od ova dva, ali će vas zanimati postoji li mogućnost da se odrede optimalni uslovi za oba pola.)

Šta bi onda moglo da bude rešenje? Da odvojimo dečake i devojčice u različite kancelarije koje ćemo različito rashladiti? Šta bi onda bilo sledeće - da ne idu u iste škole? Ne, ta ideja otpada.

Ništa onda, neka se žene toplije oblače. (Već čujem kako čitateljke viču: seksisto!)

Ok, šta, je l’ hoćete da temperatura u kancelarijama bude 25 stepeni, pa da umesto u odelima i kravatama dolazimo na posao u bermudama i sandalama? Je l’ to hoćete?

Prema jednom drugom istraživanju, rađenom 2004. godine na Univerzitetu Cornell, ljudi su pravili 44 posto grešaka u kucanju manje na temperaturi od 25 stepeni, nego na temperaturi od 20 stepeni. Dakle, zaključak studije je da malo više temperatura od optimalne muške temperature pogoduje produktivnosti. Međutim, da budemo precizni, nemamo podatke o rodnoj zastupljenosti u uzorku ove studije.

Dakle, 25 stepeni i bermude, ili - da napravimo kompromis i da se nađemo na 23,5 stepena? Ne?