Da li ćemo se i ove zime gušiti u dimu u kafićima?

Tokom hladnih zimskih dana mnogi ljudi svoje vreme provode u zatvorenim ugostiteljskim objektima poput kafića, barova i restorana.

Niske spoljne temperature uslovljavaju naš boravak unutra. Svako bira prostor koji mu odgovara na osnovu više faktora, kao što je blizina, izgled, usluga. Ipak, postoje mnogi koji nam se dopadaju po mnogim karakteristikama, ali postoji jedna stvar na koju retko ko obraća pažnju, a zaista bi trebalo.

Reč je o ventilaciji ugostiteljskog objekta... Mali broj kafića ima odgovarajuću ventilaciju, što znači da smo u njima osuđeni da udišemo razne nečistoće, smog, čestice prašine, dima i razne mikroorganizme koji nisu vidljivi golim okom.

Čim krenu hladni dani postaje nemoguće prostorije provetravati prirodnim putem, jer tada i hladan vazduh ulazi u prostoriju, a ako ne postoji adekvatan sistem ventilacije to može da bude zaista ozbiljan problem.

Adekvatnim sistemom za ventilaciju prostor postaje prvenstveno bezbedan, jer je u svakom trenutku dostupan svež i čist vazduh. Samim tim, ljudi se osećaju mnogo bolje, a i nema neprijatnog mirisa koji se uvuče u svaku poru kože, garderobe, kose, ali i u nameštaj i drugi inventar.

Za velike objekte ventilacija se mora obezbediti pomoću ventilatora, klima komora ili rekupetoratora. Tim će se vazduh pročistiti, ali se prostorija neće rashladiti, tj održaće se optimalna temperatura prostora.

Putem ventilacionog sistema deo vazduha iz prostorije se izbacuje napolje, a nov, čist i što je važno zagrejan vazduh se ubacuje u prostoriju. 

Ovaj proces iziskuje potrošnju električne energije zbog čega vlasnici objekata izbegavaju da ga upotrebljavaju. Ipak, i za taj problem postoji rešenje. U pitanju je korišćenje rekuperatora, koji vrše rekuperaciju toplote u lokalnim sistemima ventilacije i centralizovanim sistemima i time se dobija idealna temperatura. Za rekuperaciju toplote koriste se izmenjivači, odnosno rekuperatori. 

Šta su rekuperatori vazduha?

Rekuperatori vazduha putem rešetki koje se nalaze na spoljnim zidovima zgrada ili kuća ubaciju svež vazduh u sistem, a on se zatim putem ventilacionih kanala koji su termički izolovani prenosi dalje. Tada sledi proces filtriranja vazduha, a energija prolazi kroz rekuperator koje je razmenjuje za zagađeni vazduh iz unutrašnjosti. Na taj način se dobija, po potrebi zagrejan ili rashlađen čist vazduh koji se ubacuje u unutrašnjost prostorije. 

Koje vrste klimatizacije postoje?

Kada se govori o vrstama klimatizacije postoje dve vrste, a to su industrijska i komforna klimatizacija. Kod komforne klimatizacije je reč o onoj klimatizaciji koja stvara najpovoljnije uslove za boravak ljudi, a to su temperatura od 20 do 27 stepeni Celzijusa, a vlažnost vazduha je između 40 i 60 posto. 

Kod industrijske klimatizacije govorimo o onoj klimatizaciji koja se koristi na mestima gde se odvijaju neki tehnološki procesi i procesi proizvodnje. I ona može da da optimalnu temperaturu, dovoljnu količinu vlage i čist vazduh. 

Komforna klimatizacija se koristi u ugostiteljskim objektima, poslovnim zgradama, stambenim objektima, bolnicama, sportskim objektima, dok se industrijska koristi u proizvodnim pogonima.

Nakon donošenja Zakona o zabrani pušenja u ugostiteljskim objektima vlasnici lokala su bili primorani da gostima obezbede prostor za pušače i nepušače. Ujedno oni su morali taj pušački deo da opreme odgovarajućom ventilacijom, ali veliki broj njih i dalje je ne koristi onako kako treba ili je uopšte nema.

Na vama je da birate one lokale koji se brinu da svojim gostima obezbede adekvatne uslove za boravak i koji su i pored svih poteškoća u poslovanju ipak odlučili da ulože novac u sisteme za klimatizaciju i ventilaciju. 

Foto: Max Vakhtbovych / Pexel